O demokratiji u Americi. Sv. 1

185

Француској, #3 узрока да би био сигурнији о непристрасности судија.

Американци образују један народ, односно своје савезне владе; али у том су народу остављена жива политичка тела која у неколико тачака зависе од народне власти а у свима другим не зависе; која имају своје особено порекло, своја сопствена правна мњења и своја шпецијална средства за рад. Поверпти извршење савезних закона судовима установљеним тим политичким телима, значило би предати народ страним суђајама.

Осем тога, свака држава није само странац у односу на Савез, него још и свагдашњи противник, почем се савезно суверенство може смањити само на ко· рист срверенства појединих држава.

Уступањем примене савезних закона судовима појединих држава, народ би се дакле предао не само страним него још и пристрасним судијама.

У осталом неспособност судова појединих држава, да служе народној цељи не долажаше само од њихова, карактера, него нарочито од њиховога броја.

У време кад је направљен савезни устав, у Савевним Државама постојаху већ тринаест судова који суђаху у највишем степену. Данас их има двадесет и четири. Како је могућно замислити да ба држава могла постојати кад би њезини основни закони били у једно исто време тумачени и примењивани на двадесет п четири разна начина. Такав је систем противан и разуму и лекдијама искуства.

Због тога се американски законодавци сагласише да образују савезну судску власт, за примењивање савезних закона и решавање извесних питања општег интереса, која се у на пред ближљиво определише.

Сва се судска власт Савеза усредсреди у један једини суд, назван највећи суд Савезних Држава. Али да