O demokratiji u Americi. Sv. 1

188

Али, поставити над највећим судом једне засебне државе и над највећим судом Савезних Лржава ма кавав суд који не би био ни једно ни друго, беше немогућно. По томе дакле мораде се дати једном од тих двају судова право да суди у својој сопственој свари п да решава о предмету на који му се одрицаше право суђења. Та се прпвилеђија не могаше дати разним судовима, појединих држава; то би значило уништити суверенство Савеза у делу, пошто му је дато у праву; јер би тумачење устава за кратко време повратило појединим државама онај део независности који им је устав бло одузео. | у

У становљењем савезног суда хтело се да се судовима појединих држава одузме право да решавају, свањи по своме начину, питања народнога интереса, и тако да се дође до тога да се образује једно равнообразно правосудно тело за тумачење савезних закона. Цељ не би била постигнута кад би судови појединих држава, при свем том што би се уздржавалп да суде парнице као савезне, могли исте судити под изговором да нису савезне.

Највећем суду Савезних Држава даде се дакле право да решава сва питања о надлежности,“

То би најопаснији удар за суверенство појединих држава. Оно се тим начином нађе ограничено не само

1 У осталом, да би се парнице о надлежности учи-

ниле ређим, ренш се да, у врло многим савезним парницама, и судови појединих држава имају право решавати; али утом случају осуђена страна пма право да апелује на највећи суд Савезних Држава. Највеће виржинеки суд одрицаше највећем суду Савезних Држава право да прима апелате против његових пресуда, али то би у залуд.

јода =