O demokratiji u Americi. Sv. 1

490

Усвоји се да извесне парничаре могу судити само федерални судови, ма вакав био предмет парнице.

да тим се установи да извесне парнице могу превуђивати само ти исти судови, па ма ко био парничар,

Особа пи предмет посташе дакле две основе седералне надлежности. |

Амбасадери или дипломатски посланици првога реда, представљају пријатељске народе Савеза; све што се тиче амбасадера тиче се, на неки начин, и целога Савеза. Кад је неки амбасадер странка у парници, она постаје ствар која задире у народно благостање, због тога, је нужно да таке спорове пресуђује Федерални суд.

И сам Савез може имати парнице: у томе случају, противно би било разуму, као п владајућем обичају у народа, обраћати се судовима који представљају туђе суверенство. Федерални су судови једини надлежни за, изрицање пресуде у томе случају.

Кад две особе које припадају двема разним државама воде парницу, оне се не могу без незгоде предати на суђење судовима једне или друге од тих двеју држава. У таком случају, сигурније је да се избере суд који не може ни једној странки дати повода сумњама, а суд који се појављује као са свим природан за то, јесте савезни суд.

Кад парничари вису поједине особе, него државе, онда се истом узроку правичности придружује и један политички узрок првога реда. Овде каквоћа парничара даје народну важност свима парницама; најмање спорно питање међу двема државама тиче се мира целога Савеза.“

> Устав такође вели да ће парнице које се буду догодиле из међу једне државе и грађана друге државе спадати у делокруг федералних судова. Џо кратком времену покрену се питање о томе да ли је устав разумевао све парнице које се могу породити међу

релеја