O demokratiji u Americi. Sv. 1

194

Устав је такође забранио државама правити законе који могу поништити или променити права задобивена, уговором (параштпг Фће обисаћоце ог сопбтасе5)."

Чим се коме учини да закон његове државе вређа неко право тога рода, он може одрећи покорност и апеловати на савезну власт. “

1

Са свим је јасно, вели богу, стр. 508, да сваки закон који шири, ограничава илп мења ма којим начином намеру уговарајућих страна пзражену у уговору, нарушава тај уговор. Исти писац брижљиво опредељује на истом месту шта савезно правосудство разуме под уговором. Опредељење је врло пространо. Уступка учињена од стране државе неком приватном човеку п примљена од овога јесте уговор, п не може се понпштити дејством новога закона. Акт којим др-

сжава уступа права неком друштву јесте уговор, и

заћоно обвезује државу онако исто као п онога коме је уступка учињена. Члан устава о коме говоримо осигурава дакле велики део задобивених права, али не сва. Ја могу са свим законо прптежавати неку сдпственост и ако је нисам уговором задобпо. То је притежање за ме добивено право, а при том савезни устав не гарантује ми га.

Ево један врло важан пример који је Зботу навео, стр. 508. Дармутски колеж, у Њухампширу, основан је државном повељом која је уступљена извесним лицима пре амерпканске. револуције. Његови управници обравоваху, по тој повељи, организовано тело, или, по америванском израву, корпорацију. Законодавна скупштива у Њухампшшптру намшели да измени првобитни текст повеље, пи пренесе на нове управнике сва права, привилеђије п слободе које следоваху из њега, Стари се управници успротивише пи апеловаше на савезни суд који им досуди право, на основу тога што прво

Па