O demokratiji u Americi. Sv. 1

196

Али, у земљама, где је суверенство раздељено, није увек тако. Ту судска власт врло често има против себе не само једну особу, већ један одломак народа. (С тога. њезина морална снага и њезина материјална сила постају слабије.

У федералним државама, судска је дакле власт природно слабија а њени потчињени јачи.

Законодавац, у конседерацијама, треба непрестано да ради на томе да да судовима место подобно ономе које они заузимају у народа који нису поделили суверенство; другим речма, сва његова усиљавања, треба да теже к томе да савезна судска власт представља народ, а онај који јој је потчињен приватни интерес.

Влада, па ма каке она била природе, има потребу да дејствује на држављане, да бп их принудила да јој даду што јој се дугује; она пма потребу да дејствује против њих да би се бранила од њихових напада.

Што се тиче непосредног владиног утицања на држављане, да би их принудила да се покоравају законима, устав Савезних Држава нареди тако (и то би његово најлепше дело) да Федерални судови, радећи у име тих закона, имају увек посао само с особама. И за иста, како. беше проглашено да конфедерација образује један и исти народ у кругу означеном уставом, то отуда следоваше да влада створена тим уставом и радећи у својим границама, имађаше сва права народне владе, којој је главно да своје заповести може без посредника издавати и самим простим грађанима, Кад н. пр. Савез издаде налог да се скупи данак, он се не мораде за то обраћати државама, него сваком американском грађанину, за део који спадаше на њ. Федерално пак пра-

восудство, коме је дужност да изврши тај савезни за-

кон, имаде да осуђује не упорну државу, него платежну главу. Као и правосудство других народа, оно имаде посла само с особом.

а