O demokratiji u Americi. Sv. 1

197

Приметпте само да је овде Савез сам избрао свога тротивника. Избрао га је слаба, и по томе са, свим је триродно да као такав подлегне,

Али кад Савез, место да напада, мора сам да се рани, онда се тегоба увећава. Устав признаје држаама право да издају законе. Ти закони могу повредити аљвезна права. Тада се неизбежно порађа борба Савеза, а. суверенством државе која је издала закон, и Савезу је остаје ништа више него да из међу свију средстава, а рад избере оно које је најмање опасно. То је средтво било у на пред означено општим начелима која, ам већ показао.!

Разуме се да би Савез, у случају који претпостаих, могао позвати државу пред Федерални суд, који би грогласио закон за неважећи; то би био најприроднији ок идеја. Али тим начином, Федерално би правосудтво дошло у непосредни додир с државом, што се хтело, голико је могућно више, избећи.

Американци су мислили да је готово немогућно да гов закон не повреди у своме извршењу неки приватни 'нтерес. ле

На тај се приватни интерес ослањају творци савенога, устава за напад законодавне мере на коју би Савез гмао узрока жалити се. Они њега заштићавају.

На прилику, једна држава прода неке земље каом друштву. Годину дана доцније, изађе нов закон гоји учини други распоред с том земљом, и тако на-

јуши онај део устава који забрањује мењати уговором

јобивена права. Кад онај који је купио по новом засону захте да му се купљена земља да у притежање, 'нда га притежалац, који је добио права по старом акону, тужи савезном суду, и овај прогласи његово

" Види главу: о судској власти у Америци.