O demokratiji u Americi. Sv. 1

199

Највећи суд заузима више место него икоји повтати суд, и по природи својиг трава пи по роду ониг соји су потчињени његовој власти.

У свију образованих јевропских народа, влада је увек показивала велику одвратност према томе да се убичној судској власти дозволи да решава питања, која, је тицаху ње. Та је одвратност наравно већа што је злада неограниченија. На против, што се слобода више увећава, то се и круг судских права све више шири; ди још ни један од јевропских народа није мислио ја се свако судско питање, па ма, каквог оно било појекла, може оставити судијама општега права.

У Америци је та теорија приведена у практику. Чајвећи суд Савезних Држава, јесте једини народни суд.

Он има право тумачити законе и уговоре; питања соја се односе на морску трговину, и у опште сва пигања међународнога права спадају искључно у његов делокруг. Шта више, може се рећи да су његова. права, ја свим политичка, ма да му је уређење са свим судтко. Његова је једина цељ да извршује савезне законе, · Савез само уређује одношаје владе с грађанима, и наОДЕ са странцима ; међусобни одношаји грађана зависе

зкоро сви од суверенства, држава. Е

Овом првом важном узроку треба додати још један већи. У јевропсњих народа, судови суде само приватне особе; али може се рећи да највећи суд Савезних Дркава позива преда се суверене. Кад пријавник, стујајући на судске степене, изрече ово мало речи: „држава Њујорк против државе Охијо, „човек осећа да није у обичном суду. И кад замислимо да један од тих парпичара, представља милион људи, а други два милиона, онда нас удивљава одговорност која пада на седам судија којих ће пресуда обрадовати или ожалостити тако велики број својих суграђана.

Мир, благостање, па и сам опстанак Савеза, непре-