O demokratiji u Americi. Sv. 1

198

право за неважеће.' И тако, савезно се правосудство, у ствари, нађе у коштацу са суверенством државе; али га оно напада само посредно и због примене у подробности. По томе оно напада закон у својим последицама, а не у своме начелу; оно га не уништава, него га слаби.

Још остаде последња претпоставка.

Свака држава образоваше друштво које имађаше особени живот и особена грађанска права; по томе, она могаше тужити или бити тужена. Једна држава могаше, на прилику, подићи парницу против друге државе.

У том случају, Савез немађаше да напада обласни закон, него да пресуђује парницу у којој држава беше странка. То беше парница као и свака друга; само својство парничара беше раздично. Опасност означена у почетку ове главе овде још постоји; али се сад не може избећи ; она је у самој суштини Федералних устава, којих ће последица увек бити та, да произведе у народу тако јаке приватне особе да се правосуђе с муком може против њих вршити.

Узвишено место које највећи суд заузима међу великим државним властима.

Ни један народ није установио тако велику судску власт као Американци. — Пространство њезиног делокруга. Њезино политичко утицање. — Мир, па п вам опстанак Савеза зависе од мудрости седам савезних судија,

Кад се потанко испита уређење највећега суда, па се за тим приступи укупном расматрању права која. су му дата, онда се лако увиђа да до сада ни у једнога народа није установљена већа судска власт.

: Види Кеша сопттептагјез, св. 1, стр. 887.

вара