O demokratiji u Americi. Sv. 1

201

борити против друштвенога тела, нигде нису већа ни у бољем стању да се одупру употреби материјалне владине силе.

А, што је већа нужда да нека власт буде јака, то јој треба дати више пространства п независности. Што је власт пространија и независнија, то је и злоупотреба, која се од ње може учинити већа и опаснија. Извор зла није дакле у устројству те власти, него у самоме уставу државе којој је нужна така власт.

У чему је савезни устав бољи од устава појединих држава.

Како се савезни устав може упоредити с уставом појединих држава. — Превагу савезнога устава треба нарочито приписати мудрости савезних закодаваца. — Законодавна. скупштина Савеза мање је зависна од законодавне скуп-

. штине држава, — Извршна власт слободнија у своме кругу. — Судска власт мање потчињена, вољи већине. Практичне последице тога. — Савезни су законодавци смањили опасности које леже у природи демократске владе; законодавци држава увећали су их.

| Савезни се устав суштаствено разликује од устава, појединих држава по цељи коју себи поставља, али што се тиче средстава, за постижење те цељи, он му је у многоме подобан. Предмет владе различан је, али Форме су јој једне исте. У томе шпецијалном погледу, можемо их с ползом упоредити. Ја држим да је савезни устав бољи од свију устава, појединих држава. [о долази из више узрока. Садањи савезни устав начињен је доцније него векина устава појединих држава; могло се је дакле ко__ристити добивеним искуством.