O demokratiji u Americi. Sv. 1

- 208

Већина устава појединих држава дају представничком дому пуномоћије само на годину дана, а сенату на две. Тако да чланови законодавнога тела непрестано зависе, и то врло јако, од најмањих жеља својих постављача,

Савезни законодавци мислише да та крајња 3ависност законодавне скупштине изопачаваше најглавнија дејства представничког система, јер је народ због ње не само извор власти, него и владе.

Они продужише трајање изборнога пуномоћија, да би тако посланик могао чинити дужу употребу св0ја слободне воље.

Савезни устав, као и разни устави појединих држава, подели законодавно тело на две гране.

извршна власт не би се никако могла боље препоручити него кад би се ропски поклонила жељама, народа или законодавне скупштине; али ти људи чини ми се да имају врло грубе појмове о цељи сваке владе, као и о правим средствима за производење народнога блатостања.

„Из установљења републиканског устава следује да онај коме народ поверава своје послове треба да се управља по народном мњењу, кад је оно зрелонп смишљено; али републиканска начела не захтевају да се дамо занети најмањим ветром страсти простога, народа, нити да смо увек готови покорити се магновеним напонима које гомила може добити од вештачке руке људи који ласкају њезиним страстима да би издали њезине интересе.

„Народ већивом жели само опште добро, то је истина ; али тражећи то, он се често вара. Кад би му се казало да он увек здраво суди о средствима, за производење народнога благостања, његов би га здрави разум налерао да презре така ласкања, јер