O demokratiji u Americi. Sv. 1

у зрелим годинама; а право бирати сенаторе даде се скупштини која п сама беше пзабрана и која бројаше мало чланова.

Демократије су наклоњене да концентришу друштвену силу у руке законодавнога тела. Оно је власт која долази најнепосредније од народа, па за то и има највише својстава његовога свемогућства.

У њему се дакле опажа непрестана тежња, да приграби све власти.

То концентрисање власти јако шкоди добром вршењу послова и оснива деспотизам већине.

Законодавци појединих држава често су се преда вали тим демократским нагонима; законодавци Савеза, увек су се против њих храбро борили.

У појединим државама, извршна је власт предана једном званичнику који је, привидно, постављен поред завонодавнога, тела, али који у ствари, није ништа друго нето слепи агенат и пасивно оруђе његових воља. Од куда би он могао црпсти своју силуг Да ли из трајања, свога звања Р он се, у опште, бира само на једну годину. Да ли из својих права Он их тако рећи и нема. Законодавна, скупштина може му одузети сву моћ, уступив право извршења својих закона шпецијалним комисијама, образованим из своје средине. Кад би хтела, она би га тако рећи могла уништити, одузев му плату.

Савезни је устав скупио сва права извршне власти, као и сву њезину одговорност, само у једнога човека. Он је дао председнику право на председништво за четири године; осигурао му је за дело то време уживање плате; потчинио му гомилу чиновника, и наоружао га одлажућим вето. Једном речи, пошто је брижљиво обележио круг извршне власти, постарао се да је у томе кругу учини колико је могућно јачом и слободнијом. Од свију власти, судска је власт, по уставима, по-