O demokratiji u Americi. Sv. 1

јединих држава, остала, најмање зависна од законодавне власти.

Међутим, законодавва, је свупштина, у свима државама, задржала право одређивати плату судијама, што их неизбежно потчињава њезином непосредном утпцању.

У неким државама, судије се постављају само за извесно време, што им такође одузима велики део силе и слободе.

У другима, законодавна и судска власт са свим су спојене. Тако на прилику њујоршки сенат образује за извесне парнице највећи државни суд.

Савезни устав, на против, постарао се да одели "судску власт од свију других. Он је, осем тога, учинио судије независним, одредивши пм сталну плату и прогласивши их за незвбацљиве.

Практичне последице тих разлика лако је увидети. Очевидно је, за свакога пажљивога, посматрача, да се послови Савеза врше много боље него засебни послови ма које државе,

Савезна је влада праведнија п у своме тову уме= ренија од владе држава. У њезиним намерама пма више мудрости, у њезиним предузећима више трајања и научног прорачунавања, у извршењу њезиних мера више вештине, следствености и сталности.

Све што је у овој глави речено може се с мало речи изразити. |

Две главне опасности грозе опстанку демократија:

Потпуно потчињење законодавне власти вољи пзборнога тела; и

Сједињење свију других власти које припадају влади у законодавну власт.

Законодавци појединих држава потпомогли су развиће тих опасности. Законодавци Савеза учинили су шта су могли да их смање.

твар