O demokratiji u Americi. Sv. 1

208

У свима савезима који су претходили американској конфедерацији од 1789 год., народи, који се удружаваху у општој дељи, пристајаху да се покоравају заповестима Федералне или савезне владе; али задржаваху право да сваки у себе наређује и надзирава извр-

шење савезних закона. АмерпЕк о државе које се Пт 1782 СОЛИНЕ

у. оба, та вршење исто! изводи грде по

У свима савевима који су постојали пре американскога Савеза нашега доба, савезнаувлада, да би могла. подмиривати своје пот обраћашелсе појединим вла= дама. У случају кад се прописана“ мера не допадаше некој од њих, она могаше увек избећи покорност. Ако беше јака, лаћаше се оружја; ако беше слаба, трпљаше отпор законима Савеза који беху постали њезини, #3говараше се на немоћ, и прибегаваше слли неделателности. И за то се увек догађала једна од ове две ствари: најсилнији од свију удружених народа, узевши усвоје руке права савезне власти, господарио је у њезино име свима другима; или јесавезна влада остављана својим соп-

случаја прај

различно. Али ћа једина пас. про-

" То се догодило у Грка под Филипом, кад тај вдадалац узе на се дужност да извршује Ауфикционске декрете. То се десило ну Нидерландској републици, где је холандска област увек правила законе. То се исто збива, још п данас у ђерманској конфедерацији, Аустрија и Шрајска атенти су дијете (народне скупштине), и господађе целом конфедерацијом у њезино име, |

опат н ан ен