O demokratiji u Americi. Sv. 1

209

ственим силама и тада је међу удруженима овлађивала анаркија и Савез је постајао немоћан за рад.“

У Америци, Савез влада простим грађанима, а не државама. Кад хоће да удари неки данак, он се не о6раћа масахусецској влади, него сваком становнику Масахусеца. Старе савезне владе имађаху према себи народе, влада Савеза има особе. Она не узајмљује своју силу, него је црпи из саме себе. Онаима своју сопствену управу и управнике, своје судове, своје судске званичнике и своју војску.

Народни дух, скупне страсти, обласне предрасуде сваке државе, теже, без сумње, још врло јако да смање пространство тако установљење савезне власти, и да створе средсреде за одупирање њезиној вољи. Ограничена у своме суверенству, она не може да буде тако јава вао она која та има потпуно; али то зло лежи у самоме савезном систему.

У Америци, свака држава има много мање прилика, и жеље да противстаје; и ако јој та мисао дође, она је може извршити само јавном повредом савезних закона, обуставом обичнога тока правосудства, подизањем бунтовничког барјака; једном речи, треба од једанпут да се лати крајности, што се људи дуго устежу да учине. “

У старим конфедерацијама, права уступљена Савезу беху за њ узроци ратова а не силе, јер та права умножаваху његова захтевања а не умножаваху у исто време и његова средства за изњуђење покорности. И ва то је скоро увек стварна слабост савезних влада расла у непосредној сразмери њихове привидне власти.

Тако 'није у американском Савезу; савезна влада

| 'Рако је увек било у швајцарској конфедерацији. Швајцарске би не стало још пре неколико векова, да није суревњивости њезиних суседа,

О ДЕМОБРАТИЈИ у АМЕРИЦИ, 14