O demokratiji u Americi. Sv. 1

= : а1о

а

Све страсти несрећне по републике расту с распрострањењем земље, а добродетељи које им служе за ослонац не увећавају се у истој сразмери.

Частољубље појединаца увећава се са силом државе; сила партаја, с важношћу дељи коју себи постављају; али љубав 5 отаџбини, која треба да се бори против тих разрушавајућих страсти, није јача у пространој републици него у малој. Шта више лако би било доказати да је она у њима неразвијенија и слабија. Велика, богатства и дубоке беде, велике и главне вароши, поквареност нарави, индивидуално самољубље, замршеност интереса, све су то опасности које скоро увек долазе од државне величине. Многе од тих ствари не шводе опстанку монархије, неке још могу бити корисне њеном трајању. У осталом, у великим монархијама, влада има силу која јој је својствена; она се служи народом а не зависи од њега; што је народ већи, тим је владалац јачи. Алп републиканска влада може противстати тим опасностима само помоћу већине. А тај елеменат силе није сразмерно јачи у великој републици него у малој. И тако, до се средства за нападање непрестано умножавају у броју и у сили, дотле сила за отпор остаје једна иста. Може се, шта више, рећи да се она смањује, јер што је народ многобројнији то се и природа духова и интереса све више мења, и по томе све је теже образовати чврсту већину.

У осталом могло се приметити да људске страсти постају јаче, не само по величини цељи коју хоћеју да постигну, него још и по множини особа које их у исто време осећају. Сваки се осећа узбуђенији кад се налази у узрујаној гомили која је као и ону узбуђеном стању него кад је сам па је узбуђен. У великој републици, политичке страсти постају неодолиме, не само за то · што је предмет за којим теже грдно велики, него још