O demokratiji u Americi. Sv. 1

=1а

обично у малих народа, при неједнаком ступњу моралности и знања, више благостања, људства и спокојства него у великих.

Тиранија је у малом народу досаднија него игде, јер дејствујући у ужем кругу, она се распростире на све што је у њему. Како нема никаког великог предмета, који би је привукао -на се, она се занима гомилом ма-= лих; она је у исто време насилна и узнемирљива. Из политичког света, који је, у правом смислу, њезино земљиште, она продире у приватни живот. Пошто је овладала укусима, пошто је заузела државну управу, она хоће да управља фамилијама. Али то се ретко догађа; слобода је, управо рећи, природно стање малих друштава. Влада је у њих врло мали мамац, богатства појединих врло су ограничена, да би се суверена власт могла лако концентрисати у руке само једнога човека. Кад се пак то догоди, владанима је лако да се сједине п да, једним општим махом, сруше п тирана и тиранију.

Малнп су дакле народи били од вајкада колевка политичке слободе. Већина њих изгубили су ту слободу кад посташе велики, то јасно доказује. ља она зависаше од мајушности народа а не од самога народа.

Историја света не даје примера да је какав велики народ остао за дугоу републици", ито је дало повода те се казало да је ствар немогућа. Што се мене тиче, ја држим да је врло непаметно да човек хоће да ограничи могућност и да суди о будућности, он, коме се стварност и садашњост сваки дан сакрпвају, и кога непрестано изненађују ствари које најбоље познаје. Али се поуздано може рећи да ће опстанак велике републике увек бити изложен опасности безкрајно више него мале,

т Ја овде не говорим о савезу малих република, него о великој утврђеној републици,

а