O demokratiji u Americi. Sv. 1

215

напретка, силу. На што да народ буде богат и слободан, ако увек може бити опљачкан или освојенр на што му је да буде рукоделан и тргован, ако други влада морима и одређује цене свима пијацамар Мали народи често су бедни, не за то што су мали, већ за то што су слаби; велики напредују, не с тога што су велики, већ за то што су јаки. Сила је дакле често за народе један од првих услова среће, па и самога олставка. Отуда долази да мали народи буду на послетку увек, осем особитих околности, силом придружени великима, или да се с истима својевољно сједине. Ја не познајем жалоснијег стања од онога у коме би се нала-

зио народ који није кадар да брани самога себе и који

није довољан сам себи.

Савезни је систем створен за то да би се сјединиле разне користи које величина и мајушности народа дају.

Довољно ће бити да само бацимо поглед на американске Савезне Државе те да увидимо сва добра која оне уживају од тога система.

У великих централизираних народа, законодавац је принуђен да даје законима једнообраван карактер . који равличност места и нарави не подносе. Он никад није извештен о појединим случајевима, и за то може радити само по општим правилима. „Људи тада морају да подлежу нуждама законодавства, јер оно незна да се подеси са њиховим потребама, и наравима, што производи велике смутње и невоље.

Те незгоде нема у конседерацијама: конгрес уређује главне чињенице друштвенога живота; све су подробности остављене обласним законодавствима.

Немогућно је представити себи колико та подела суверенства служи благостању свију држава из којих се Савез састоји. У тим малим друштвима, које не занима брига о одбрани или увеличању, сва јавна снага и сва

ћ