O demokratiji u Americi. Sv. 1

216 |

индивидуална енергија управљене су на унутрашња, побољшања. Централна је влада сваке државе близу владиних, и за то увек сазна потребе које се осете: отуда долази што видимо да се сваке године подносе нови планови који, претресани у општинским свупштинама или у законодавној скупштини државе, а за тим предани штампом јавности, пробуђују општи интерес и ревност грађана. Та потреба побољшања непрестано узбуђује американске републике, а не доводи их у не-

ред; у њима тежња за влашћу уступа место љубави к

благостању, страст простија, ади мање опасна. У Америци је у опште распрострто мњење да опстанак и трајање републиканских Форми у новоме свету зависе од опстанка п трајања савезнога система. Велики део беда, и невоља у којима су огрезле нове државе Јужне Америке приписује 'се томе што се хтело да се установе велике републике, у место да се суверенство раскомада.

Не може се порећи да су укус п употреба републиканске ,владе у Савезним државама поникли у општинама ин обласним скупштинама. У једноме малом народу, као што је н. пр. Конектикут, где је отварање некога канала пли просецање некога пута веливи политички посао, где држава нема да плаћа војску ни да, води рат, и не може да да својим управницима ни много богатства ни много славе, не може се замислити ништа, природније ни што боље одговора природи ствари од републике. А, тај исти републикански дух, те нарави и обичаји слободнога народа, пошто су постали и развили се у разним државама, лако сезатим примењују нацелуземљу. И сам јавни. дух Савеза није тако рећи ништа друго него јевтра обласнога патриотизма. Сваки грађанин Савезних Држава пренаша тако рећи интерес који му улива своја мала република у љубав к општој отаџбини. Бранећи Савез, он брани растеће благостање свога кантона, право да рукује његовим пословима, и надежду да

Зи