O demokratiji u Americi. Sv. 1

20

· Један граничи од севера северним полом, од пстока пи запада двома великим Океанима. да тим се спушта Ек југу и образује триугао кога се неправилно означене стране стичу испод великих језера у Канади.

Други почиње онде где се први свршава, пи распростире се на целу осталу суву земљу.

Један је лако нагнут к полу, други 6 равнитељу.

Земље које се налазе у првом делу сплазе на север тако неприметним нагибом, да би се готово могло рећи да образују висоравал. У унутрашњости ове грдно велике земље, нема нп високих брегова ни дубоких долина.

Ту воде вијугају без икаква правца; реке се једна. с другом мешају, састављају, раздвајају, на ново се састају, губе се у хиљадама баретина, ишчезавају сваког тренутка у влажном лабиринту који су саме начиниле, и тек после безбројних околиша сливају се у поларна мора. Велика језера која завршују први предео, нису стиснута међу брдима и стенама као што је већина језера старога света. Њихове су обале равне и подижу се над водом само неколико стопа. Свако дакле од њих образује као једну велику купу напуњену до самога, врха: најмање измене у кроју земне кугле учиниле бп те би се вода пз њих стропоштала к полу или трошском мору.

Други је део брдовитији и удеснији да постане стално обиталиште човека. Два дугачка брежна ланца. - пресецају га с једног краја на други: један, под именом Алеханис, пружа се низ обале Атлантискога Океана; други силави паралелно у јужно море. _ | Простор који се налази између та два ланца брегова износп 228843 четвороугаоне миље. ' Он је дакле већи од прилике шест пута од Француске.“

1 Једна миља има 2000 хвати. = Француска има 85181 четвороугаону миљу.