O demokratiji u Americi. Sv. 1

26

присуства човековог; неки народићи блуђаху од толико векова по хладовима шуме пли тумараху по широким пољским попашама. Од ушћа св. Лорана до Мисисиповог делта, од Атланског океана до јужнога мора, ти дивљаци наличаху у нечему један на другога, што показиваше њихово опште порекло. Али, у осталом, онн се разликоваху од свију познатих раса: они не беху нити бели као Јевропци, нити жути као већина Азпјата, нити црни као Арапи, Кожа им беше црвенкаста, косе дугачке и сјајне, усне танке а јагоднце на образима врло испупчене. Језици којима говораху дивљи американски народићи разликоваху се у речима, али сви беху подчињени једним истим граматичким правилима. Та се правила у многоме удаљаваху од оних за која се до тада мислило да су владала при образовању говора међу људма.

Наречије ставовника Америке чињаше се да је производ нових комбинација; оно показиваше да његови изналазачи беху интедпгентнијпи него што су данашњи Индијанци (В).

Друштвено стање тих народа О се разликоваше у многим одношајима од друштвенога стања ста-

" Доцније су откривене неке сличности између физич=, ког строја, језика и обичаја Индијанаца Северне Амершке с физичким стројем, језиком : обичајима Тунгуза, Манџуха, Монгола, Татара п других ски= тајућих се азијских племена. Ови последњи станују близу Беринговог мореуза, из чега се може извести

' претпоставка да су у старо време могли доћи п населише пусто американско земљиште. Алп наука још није начисто с тим. — Види о томе Мае-Вгић уој. У; 1ез оцугасез де М. де Нотђојав; Тасћег, Сопјесбитез ви“ Роматше дез Атетјсато5; Ада, богу „о: Еће Атремсап Јпалз,