O demokratiji u Americi. Sv. 1

27

рога света. Могло би се рећи да су се они мирно намножили у недрима својих пустара, без додира с обравованијим расама од њихове. Они дакле немађаху оне сумњиве и растројене појмове о 'добру и злу; у њих не беше оне дубоке покварености која се обично меша с незнањем и суровошћу нарави у образованих народа који су наново постади варвари. Индијанац је за све имао блатодарити самом себи; његове. добродетељи, његови пороци, његове предрасуде беху његово сопствено дело; он је одрастао у дивљој независности природе.

У образованим земљама, грубост људи нижега реда.

не долази само отуда, што су незналице и сиромаси, већ отуда што су, као такови, у нопрестаном додиру с просвећеним и богатим људма.

Сватдашње гледање противности њихове несреће п слабости са срећом и силом неколицине њима, подобвих, узбуђује у њиховом срцу љутину и страх; чуство њихове нискости и зависности распаљује их и понижава. То унутрашње стање њихове душе огледа се у наравима и говору: онп су у једно безобразни и подли.

Истина тога лако се доказује посматрањем. У ари-

стократским земљама народ је грубији него игде, а у

богатим варошима мното више него по селима,

У тим местима, где се налазе тако силни и тако богати људи, слаби и спромашни осећају се поражени чуством своје нискости. Неимајући надежде да ће икад доћи до једнакости; они долазе у очајање и падају испод људског достојанства.

То се рђаво дејство противности стања не налази у дивљачком животу. Индијанци су сви незналице и сиромаси, али су у исто време сви једнаки и слободни.

У време доласка, Јевропаца у Америку, урођеник Северне Америке још не знађаше да цени богатства, и показиваше се равнодушан према благостању до кога