O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 1, Povodom knjige g. Petra Slepčevića Privatna inicijativa u nacionalnom radu : predavanje držano u Ženevi 29. aprila 1918 godine

— 94,

југословенску свест у Америци као и у старим крајевима.» Југословенска свест била је дакле, ту, и раније, пре данашњег ратног терора који се у Америци и не осећа — па чак и пре балканских ратова, који су је окрилатили. На остварење тако велике одређене тежње, као што је наше народно уједињење и остварење наше независне државе, не покрећу се народне масе тако лако, ако не достаје свести националне. Та је свест, дакле, постојала код нашег народа. Израђивала се она у њему дуго и дуго времена пре данашњег рата и јавно се изражавала, где више где мање, према приликама и околностима. Она је само чекала згодан тренутак да ступи у борбу за остварење својих тежња. Данашњи рат јој је дао прилике за то. И не само што су том свешћу биле,и пре као и сад, прожете оне масе нашег народа у Аустро-угарској него су њоме прожете и масе нашег народа у Србији и Црној Гори, што је г. Слепчевић пропустио поменути.

Да не говорим о другим стварима, али држим да свак зна да то није био само пуки случај, који је 1848 год. одвео Стевана Книћанина у борбу, која се водила у мађарским равницама.

Још одавно, а од Карађорђева доба нарочито, почели смо ми у Србији не само речима него и делима радити на југословенској идеји. Баш сам Карађорђе био је прожет том идејом више него и један други Југословен, његов савременик. И када се, после несрећне 1913 године, поново вратио у Србију, он се у њу није вратио да тражи власт него да настави дизати устанке и будити народ наш тамо где није био пробуђен.

« Дрино водо, племенита међо, « Измеђ' Босне и измеђ' Србије, « Када ли ће и то време доћи, « Када ћу ја и тебека прећи,

« И честиту Босну походити »