O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 1, Povodom knjige g. Petra Slepčevića Privatna inicijativa u nacionalnom radu : predavanje držano u Ženevi 29. aprila 1918 godine

У 26 | је сваку поктљна п слободну мисао називати сумњивом, бунтовном, бољшевичком, и шта ти ја знам. Наопако је кад нам се политички идеали декретују као Катхизис. Наопако је кад се у јавном мишљењу воде борбе о томе ко ортодоксно ко ли јеретички тумачи Декларацију Крфску или незнам коју. Напротив, те декларације,

ако хоће да имаду правог успеха, треба да црпе снагу пз јавног мишљења, а не оно из њих.» (стр. 25).

Крфска Декларација, госиодо, није октројка политичких идеала; њој не оскудева подлога у јавном мишљењу; она баш црпе своју снагу из јавног мишљења целог народа нашег. И Крфска Декларација, а као што смо мало час видели, и цели наш народ хоће једно исто: уједињење у незавизну државу, и то ван Аустро-Угарске, а око Србије. Ако у Крфској Декларацији, сем тога главног циља, има и нечег другог, што се, можда не допада г. Слепчевићу или коме другом појединцу, он због тога нема права ценити ту декларацију као октројку, као нешто наопако, нити ко му драго може рећи да она не црпе своју снагу из јавног мишљења. Не може зато, што су Крфску Декларацију начинили признати представници народа, људи који имају овлашћење говорити у име народа. А у чије име говори г. Слепчевић кад тврди да Крфска Декларација не црпе своју снагу из јавног мишљења Свакако не у име народа, јер његов овлашћени представник никад није био, а није то могао постати ни сада, овде у Женеви, пошто је народ остао тамо, а није овде, с нама и пошто је он, народ, « јавно · мишљење,» а не г. Слепчевићева или Зи друга приватна средина наша овамо, у туђем свету. Грех је то, господо, причати данасу т Јвен свету, и пред нашим пријатељима и пред нашим непријатељима, како Крфска Декларација не црпе

%