O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 1, Povodom knjige g. Petra Slepčevića Privatna inicijativa u nacionalnom radu : predavanje držano u Ženevi 29. aprila 1918 godine

| Обе

оних, који су остали тамо, на својим огњиштима. Сем тога, ми на страни, и преко службених кругова српских и преко Југословенског Одбора, и приватно: на скуповима и преко јавних гласила, потврђујемо плебисцит, који се тамо врши и широм целога света дајемо на знање да и ми хоћемо заједничку, независну југословенску државу. Зна то добро и г. Слепчевић. И кад он ипак баца прекоре како се наши службени кругови и масе наше на страни не «служе тим схватањем,) он то не чини што би му било потребно знати да ли смо и ми овамо за заједничку кућу него, како изгледа, што би хтео још сад знати какав Ће намештај бити у тој кући, и да ли ће он или ко други у њој прву реч водити. « Ако ми само обећавамо демократске уредбе за Југославију, а не показујемо их данас што демонстративније, онда нам европске демократе могу одговорити да таква обећања поручује и цар Карло» (стр. 21) — вели г. Слепчевић. Као да се у западном демократском свету обећања царева аустријских, који су народе стално обмањивали и туткали их једне против других, сматрају исто онако као и изјаве Србије, која никад никог није преварила и која говори браћи својој, оној истој браћи ради чијег је ослобођења она жртвовала своје најбоље синове !

Али за г. Слепчевића, коме није било много зазорно ставити на исту ногу морал Србије и морал Аустрије, изгледа — по горњим речима његовим — сасвим је свеједно остати и у Карловој кући само ако наша југословенска зграда не би била уређења по његовом плану, т.ј. по плану « друштвених идеала,» пошто њему, као што сте видели, проблем Југославије и није «у првом реду проблем њених граница него друштвених пдеала, демократских до краја.» “

" У једном писму, штампаном и јрастураном и у