O predstavničkoj vladi

112

| може утицати одприлике на једнаки број гласова у пар_ двменту. Јер да предпоставимо, да би већина сваког сталежа, у каквој разлици између ових, била поглавито рувовођена својим сталежким интересима, остала би у сваког сталежа једна мањпна у којој би обзир на те интересе био потчињен разуму, правди п добру евију; и таква мањина једног сталежа, кад би се сјединила са целим друтим сталежом, дала би превагу противу свега што би већина њеног сопственог сталежа потраживала, но што не би требало да претегне. Разлог зашто најпосле у једноме сносиво уређеноме друштву, правда и општи пнтерес понајвише побеђују, јесте: што су засебни и саможиви интереси човечијег рада скоро увек подељени; неки налазе интереса у ономе што је зло, а неки опет налазе и сами свога интереса у ономе што је право: и они које руководе виши обзири, ма да их је тако мало, и ма да су тако слаби, да не могу све друге победитп, обично после довољног већања и борбе постају толико јаки, да могу дати превагу на корист оним приватним интересима, што су на истој страни на којој су и онп. Представнички систем треба да се установи тако, како ће да одржи то стање ствари: он не треба да допусти никојем од разних сталежких пнтереса, да постане толако јак, да може претегнути противу истине п правде, н других бједињених сталежких интереса. Међу личним интересима треба увек да се одржава равнотежа, тако како ће сваки од њих имати изгледа за успех, само кад добије за себе бар знатан део оних, који раде, по вишим разлозима, и који имају шире, дубље и даље погледе.