O predstavničkoj vladi

11

не достигла) да служи непосредној користи господарећег сталежа на трајну штету целог друштва. А једно од најважнијих питања о којима треба расудити, кад се опредељује најбољи устав једне представничке владе, јесте: како да се дође до снажних јемстава противу тог зла. Аке ми сматрамо као неки сталеж, политичпо говорећи, неки број људи који исти злосретан интерес имају, _— т.ј. које непосредан и привидан интерес упућује на псте зле мере, онда би требало желити, да никакав сталет, и никакво уједињење сталежа вољних да се сједине, не буде у стању да извршује претежан утицај у влади. Једно данашње друштво, које није подељено у себи јаким антипатијама расе, језика, или народности, може се сматрати као у главноме подељено на два табора, који упркос разликама у појединости, одговарају у делини двама различним правцима привидног интереса. Редимо (у кратким општим изразима), да су радници на једној страни, а они који дају рада, на другој, рачунећи међу ове који дају рада, не само капшталисте који су се од рада повукли, и имаоце наслеђеног богатства, него н све оне високо плаћене раднике (као што су стручни научењадци) који по своме васпитању и начину живота 60гаташима на близу стоје, и који имају изгледа и частољубља да у тајсталењ уђу. Радницима на другој страни могу се придати и они мањи даваоди рада, који по својим интересима, обичајима и упечатцима васпитања, стоје на близу радничким сталежима, у жељама, укусима и целима, и који обухватају знатан део малих занатлија

и трговчића. Ако би у друштву тако састављеном пред-/ ставнички систем могао да се усаврша до узора, и ако: би било могућно да се он у томе стању одржи, његово. уређење морало би бити такво, да она два сталежа, ручни.

радници и који се у њихов ред уврстити могу, на јед- |

ној страни, а они који дају рада, и који се у њихов ред

уврстити могу, на другој страни, буду, у уређењу пред- | ставничког система, у равнотежу постављени, те да сваки |

5 Ц

| |