O predstavničkoj vladi

114

народ, представљен на основу једнакости, влада над целим собом. А као што се обично појимала, и као што се досад практиковала, демократија значи: да над целим народом влада проста већина народа, исеључно представљена, Прва значи оно исто што и једнакост свију грађана, а последња, која се чудновато са, том једнакошћу смешава, јесте влада повластице на корист бројне већине, која у делу једина, има гласа у држави. То је нензбежна последица начина на који се сад гласови сабирају, и поред кога мањине сасвим уображено право гласа имају. Заплет идеја ту је велики, али је тако лако извести на чисто те идеје, да би се дало мислити, да би доста било, да се ствар и најповршније овначи, па да је сваки ноле увиђаван дух у њеној правој светлости сагледати може. Што то није тако, има се приписати сили обичаја; овај чини да и најпростија идеја, ако није ближе позната, онако тешко улази у дух, као п она која је много Заплетенија, Да мањина мора попустити већини, мањи број већем, јесте већ позната, идеја; па према томе и људи мисле, да није нужно даље размишљавати, и њима не пада на ум, да има неког средњег пута пзмеђу Допуштања мањем броју да буде онако псто снажан као и већи, и потпуног збрисавања мањег броја. У једном представничком телу које збиља већа, мањина мора наравно блти надвладана; а у једнакој демократији (почем мнења бирача, кад их се ови тврдо држе, опредељују мнења представничког тела) већина ће, сретством својих представника, падгласати п надвладати мањину и њене представнике. Али, следује-ли отуда, да мањина никаквих представника уопште не треба да пмар За то што већина треба да надвлада мањину, мора-ли већина, имати све гласове, а мањина ни једногар Је-ли нужно да мањина не буде ни саслушана Р | пшта друго не може једно разумно створење са том ненужном неправдом помирити, него обичај п старо Јаружење пдеја. У једној збиља једнакој демократији био би сваки део народа,