O predstavničkoj vladi

115

представљен, п то не несаразмерно, него саразмерно. Већина бирача имала би увек већину представника; а мањина бирача имала би-увек мањину представника. Рачунећи човека на човека, мањина би онако потпуно представљена била, као и већина. А докле мањина тако представљена није, ту нема владе једнакости, него има, владе неједнакости и повластице; ту један део народа господари над осталим; ту се једном делу народа неда да у једнакој мери п праведно утиче у представништво, противно свима начелима праведне владе, а више свега, противно начелу демократије, која исповеда једнакост као свој прави корен и своју праву основу.

Неправда и повреда начела нису мање јавне зато, што они који од њих страдају јесу у мањини; јер у коме друштву овај или онај појединац не вреди колико и сваки други појединац, ту нема једнакога права гласа. Али, није то само мањина што страда. Демократија тако установљена, не достиже ни своју видну дељ, а то да власт владе у свима случајима бројној већини у руке преда. Опа чини нешто сасвим друго; она даје ту власт већини већине, која може да, буде, и често јесте, само мањина целине. Сва начела најбоље се испитују примерима крајности. Предпоставимо, дакле, да у једној земљи, у којој влада једнако и опште право гласа, има оспореног избора у сваком изборном округу, и да се сваки избор обавља малом већином. Парлименат тако састављен, представља мало више него просту већину народа. Тај парлименат предузима послове законодавства, и усваја важне мере простом већином својих чланова. Њаква, јемства има ту, да су те мере сагласне са жељама већине народа Скоро половина, бирача, пошто је надгласана на месту избора, није имала, уопште никаква утицаја на одлуку; а сви ти бирачи могу бити, и већина њих по свој прилици јесу, противни реченим мерама, јер су гласали противу оних, који су те мере увели. Од осталих бирача, скоро половина, њих изабрали су представнике који су, по нашој предпоставци,

а»