O predstavničkoj vladi

ГЛАВА 1.

Уколико су облици владе предмет избора.

Сва умовања о облицима владе носе на себи печат (више или мање искључан) двеју супротних теорија о политичним установама, или боље да кажемо двају супротних појмова о томе шта су политичне установе.

Неки писаоди појимају владу само као неку практичну вештину, у којој не може бити питања ни о чему другоме, него само о сретствима и о цели. На облике владе гледе ти писаоци као и на свако друго сретство, које служи за човечије целп. Они их сматрају као нешто што се сасвим изумева и измајсторисава. Као што их људи праве, тако се мисли да људима стоји на вољи: да их праве, или да их не праве, и како, или по коме образцу, да их направе. Влада, по томе појму, јесте задатак који има да се реши као и свако друго питање о послу. Прво што треба да се учини, јесте да се определе цеди којима владе имају да служе. Затим треба да се испита, који је облик владе најбољи за постижење тих цели. Пошто у томе двоме будемо на чисто, и пошто определимо облик владе који сједињава највише добра са најмање зла, треба да наше суграђане, или оне за које су установе одређене, задобијемо за мнење до кога смо самп дошли. Да се нађе најбољи облик владе; да се пи други увере да је тај облик најбољи, и пошто се То учини, да се они покрену да раде, да се тај облик

ПРЕДСТАВНИЧКА ВЛАДА 1