O predstavničkoj vladi

118

који се упорније од осталих држи, може принудити све друге да усвоје његовог кандидата: а та претежнија изадржљивост, наћиће се, по несрећи, чешће код оних који остају стални за љубав свог сопственог интереса, него код оних који су издржљиви за љубав јавног интереса. Избор већине опредељиваће се, дакле, по свој прилици, оним делом бирача, који је најстрашивији, најтешњег срца, и пун предравуда, или који се најупорније држи искључивог сталежког интереса; у томе случају бирачка права мањине остају без користи за оне цели, ва које се гласови дају, п служе само да би се већина натерала, да прими кандидата најслабијег или најгорег дела својих чланова.

Да многи, признавајући та зла, сматрају их као цену која се мора платити за једну слободну владу, то никако није чудно; до скоро то беше мнење свију пријатеља слободе. Али, обичај да се прелази преко тих зала као да противу њих небибило помоћи, постао је тако укорењен, да многи изгледају као да су изгубили способност, Да гледе на њих као на нешто противу чега би се они хтели помоћи, само кад би могли. Од очајавања о помоћи врло често је само један корак до одрицања самога вла, противу кога би помоћи требало; а отуд долази одвратност противу предлога помоћи, као да би онај који помоћ предлаже стварао 810, у место што нуди помоћ противу њега. Људи су тако огуглали на зла, да осећају као да би било неразумно, ако не неправо, противу њих жалити се. Али, дала се та зла избећи или не, свакојако мора бити кратковид пријатељ слободе онај, чији Дух она не притискују, и који се не би радовао одкрићу, по коме се од њих ослободити може. Ништа није извесније, него да снажно збрисавање мањине није никако пужна или природна последица слободе; и да оно, далеко од сваке свезе са демократијом, јесте сасвим противно првоме начелу демократије, по коме представништво треба да буде у саразмери са бројевима, Једна од битних потреба, демократије јесте, да мањине буду саразмерно представ-