O predstavničkoj vladi

126

најмање уважења заслужује, учинио би се једном крај: а који су најбољи и најспособнији међу одликованима у месту, били би на првом месту предложени, 2 где би могућно било, п онакви људи који бин даље од тог места, лепо познати били, тако да би било изгледа, да ће се њихова мештанска снага уврепити гласовима из других бирачких овруга. Окрузи бирача отимади би се за најбоље кандидате, и надметали би се један с другим који ће, између кандидата који познају место, и који имају свеза са овим, изабрати оне који би и у свему другоме оданковани били.

Природна тежња представничке владе, као и данашње цивилизације, управља се укупној средњој способности: а та тежња повећава се сваким сводењем и ширењем права гласа, јер то сводењеп ширење излазе на ово: да се главна власт преда у руке сталежима који све ниже и ниже заостају испод највишег ступња просвете у друштву. Али ма да виши духови и карактери морају у мањини остати, велика је разлика, да лиће пли неће они бити чувени, У лажној демократији, која, у место да даде представништво свима, даје га само мештанским већинама, глас просвећене мањине може да нема никаквих органа у представничкој скупштини. Призната је истина, да се у Американској демовратијп, која је по томе погрешноме образцу установљена, високо образовани чланови друштва (изузимајући оне који би били готови да жртвују своја сопствена мнења и начине суђења, па да постану услужна оруђа онима који у знању ниже од њих стоје) пи не нуде као кандидати за конгрес, или за државне законодавне скупштине; тако је извесно да за њих не би било изгледа да буду изабрани. Да је таква мисао, као што је г. Хереова, срећом дошла на памет просвећеним и родољубпвим осниваоцима Амерпиканске республике, савезничке п државне скупштине добиле би у своју средину многе од тих одликованих мужева, пи демократија бл била поштеђена од највећег пре-