O predstavničkoj vladi

125

делили. И тако, скоро сваки онај који се ма којим начином поштено одликовао, имао би изгледа да добије потребан број гласова, па ма био и без утицаја у месту избора, и ма да не би задао веру никојој политич-

ној странки; а орабрени таквим изгледом такви људи.

излазили би, по свој прилици, као кандидати у броју о коме се досад ни сневало није. Стотине способних људи који независно мисле, и који немају никаква изгледа, да већином ма ког постојећег бирачког круга изабрани буду, изишли су на глас својим списима, или другим радом на пољу опште користи, и стекли су скоро у свакоме округу краљевине по неколико пријатеља, па кад би се сваки глас који би се за њих ма у коме месту дао, мотао узети у рачун за њихов избор, они би могли да добију потребан број гласова. Шикојим другим начином, који би се могао навести, не би се имало толико извесности, да ће парлименат сјединити у себи прави цвет отаџбине.

И тај систем избора не само да би гласовима које би мањине дале, подигао на виши ступањ духовну снагу народне скупштине. И већине морале би да траже за своје представнике људе од више духовне моћи. Ако они који већину сачињавају, не би дуже били сведени на Хобсонов избор, по коме имају: или да гласају за кандидата кога предложе њихови мештански вођи, или никако да не гласају; ако би кандидат кога мештански вођи предложе, имао да издржи конкуренцију не само кандндата мањине, него свију људи који су на гласу у земљи, и који би имали воље да служе отаџбини; онда не би више било могућно, да се намеће бирачима кандидат који се први представи са знаменицом (лозинком) партије у својим устима, и са три или четири иљаде Фуната стерлинга у своме џепу. Већина би настала да има, кандидата који је достојан њеног избора, или би дала своје гласове на другу коју страну, а мањина би надвладала. Робскоме зависењу већине од оног дела свога броја, који