O predstavničkoj vladi

"188

Мање дружине имале би управо онолико моћи, колико оне треба да пмају. Утицај који би оне могле извршивати, био би тачно онај на којн би их овлашћивао број њихових бирача, и нимало већи; а да бип тај утицај осигурали, они би имали узрока, да као представнике за њихове особене цели, поставе оне кандидате, који би својим заслугама могли да добију гласова и од других бирача, што не припадају тој секти илп влики. Занимљиво је гледати, како се популарни правац суђења у одбрани система који постоје, мења према природи нападања које се на те системе чини. Пре неколико година најрадије се наводило за потпору тадашњег сп= стама представништва, да су по њему сви пнтереси и еви сталежи представљени. И занпста, сви интереси или сталежи од неке важности, треба да буду представљени, т, ј. да имају својих говорника, или бранилаца, у парлименту. Али отуд се тада пизводило, да треба подупирати систем који је посебним интерисима дао не само браниоце, него и сами суд. Сад да промотримо разлику. СОпстем г. Хера чини, да посебним интересима није могућно да над судом командују; али он им осигурава браниоце, па и што то чини, њему се пребацује. Зато што он сједињава у себи добре стране сталешког предетавништва и бројног представништва, на њега се с обе стране у један мах удара.

Али такве приметбе као што су те, несачињавају праву тегобу, која би примању система сметала; тегоба та јесте у претераном појму о препредености система, т у сумњи која отуд долази, и но којој се пита да-ли би се тај систем извршити дао. Само потпуни одговор на ту приметбу био би прави покушај. Пошто би се општије сазнале користи које се од плана пмати могу, пи пошто би се ва овај добило шире подлоре међу непристрасним мислиоцима, настало би се да се он ради опита уведе у каквом ограниченијем кругу, Н. пр. у општинским изборима какве велике вароши. Ту је изгубљена,