O predstavničkoj vladi

187

састављају партајске листе, не ограничавају на заклете партајске људе, него да упишу, поред ових, у своје листе и оне одликоване народне људе, за које би се у њиховој странци више симпатије имало, него у противпој странци.

Шраве тегобе, јер не треба тајити да тегобе има, било би у томе, што би независни бирачи, који би желили да гласају за незаштићене људе од заслуге, били склони да само неколико таквих људи у своју листу запишу, па онда да ову испуне самим партајским кандидатима, те би тако припомогли да се умножи број гласова за ове последње, на штету оних, за које би они најволели да за представнике изабрани буду. Томе злу било би лако доскочити, ако би било нужно тражити сретства противу њега, а то ако би се поставила нека граница броју сторедних или случајних гласова. Бикоји бирач, по свој прилици, не би имао независне преимућности, основане на знању, за 658, или и за 100 кандидата. Мало би се имало противу тога, да се бирач ограничи на двадесет, педесет, или на ма колики број, који, кад би се одредио, било би неке вероватности, да би тај бирач свој избор независно извршио, да би гласао као самосталан човек, а не као један из редова партије, и као оруђе ове. Али и бев тог ограничења, зло би се по свој прилици само уклонило, чим би се једном систем добро разумео. Да се томе злу доскочи, то би био главни задатак свију дружина и клика, којих се утицај за тако опасан сматра. Од тих дружина и клика, од којих би свака, за, себе само незнатну мањину сачињавала, изишла, би реч: „гласајте само за ваше особене кандидате, или бар ставите њихова имена на чело листе, тако да би им дали сав изглед који ваша бројна снага ујамчује, изглед да ће добити колико треба гласова, помоћу првих гласова, или помоћу оних који одма за првима долазе. И они бирачи који не би припадали никојој клики користили би се том науком.