O predstavničkoj vladi

ГЛАВА УШ

0 рашпрењу права гласања

Таква представничка демократија као што је напред означена, демократија у којој 6бл били представљени сви а не само већина — у којој и они интереси, и она мнења, и они ступњи увиђавности који буду надгласани, ипак се саслушавају, имају изгледа да важношћу карактера. н снагом доваза добију утицаја, који им не би пришадао по њиховој бројној снази — таква демократија, која је једина једнака, једина непристрасна, једина влада свију над свима, и једина права слика демократије, била би слободна од највећих махана лажно названих демократија, које данас владају, и из којих се текућа идеја демократије искључно изводи. Ади п у таквој демократији абсолутна власт, ако би било склоности да се она извршује, припала би бројној већини, а ова би се састајала изкључно из једног сталежа, једнаког у наклоностима, предрасудама и општем начину мишљења, сталежа, који, да се ништа више не казује, не би био најпросвећенији. Устав би, дакле, бло још изложен значајним маханама сталежке владе, истина у много маљој мери, него поред оне искључно сталежке владе, која сад име демократије злоупотребљује, али опет без икакве друге снажне заштите, осим оне која бп се могла наћи у здравоме разуму, умерености, и уздрживости са мога сталежа. Ако су такве мере контроле довољне, онда је цела Философија о уставној влади само једна свечана бататела. Свеколико уздање у уставе оснива се на уве-