O predstavničkoj vladi

141

рењу које они могу давати: не да они којима је поверена власт неће, него да не могу ову злоупотребити. Демократија неће бити узорно најбољи облик владе, ако се та слаба страна њена не може оснажити, и ако се она не може организовати тако, да ни један сталеж, па и онај који је бројем највећи, не буде у стању цело остало друштво свести на никакво политично значење, па 8аконодавство и администрацију својим искеључно сталежким интересима потчинити. Питање је: како да се спречи та злоупотреба, а да се не жртвују значајне користи народне владе.

Тој двојакој потреби не одговара, се ограничавањем гласања, које обухвата изнудно изеључивање ма ког дела грађана од права гласа у представништву. Међу главне користи слободне владе увршћује се и оно гајење увиђавности и чуства, које продире до најнижих редова народа , кад су они позвани, да узму учешћа у делима која непосредно утичу на велике интересе њихове отаџбине. ( томе предмету ја сам већ говорио, и овде се враћам на њега само што их мало пма, који томе утипају народних установа признају сву ону важност, која му припада. Народ мисли да би било чудно, да се очекује толико од узрока који изгдеда тако незнатан, да се изврширвање политичких права од стране ручних радника, сматра као моћно оруђе за духовни развитак, и опет, ако се неће да битно духовно образовање гомиле остане празан сан, то је пут којим оно доћи мора. Ако ко предпоставља, дато образовање не би тим путем Дошло, ја се позивам на сведочанство свега што велико дело г. Токвила у себи садржи; а особито на његово суђење о Американцима. Окоро свима путницима пада у очи ово: да је сваки Американац у некоме смислу и патриота и човек просвећеног разума; а г. Токвил је показао како та својства стоје у тесној свеви са њиховим демократским установама. Тако далеко раширење идеја, укуса и осећања образованих духова, никад се нигде