O predstavničkoj vladi

148

већањем и заједничком радњом, да осећа за своје суграђане и са својим суграђанима, и постаје са свешћу члан великога друштва. Алн политично већање прелеће преко главе онима, који немају никаква гласа, и који не теже да право гласа добију. Њихов положај, кад се упореде са бирачима , јесте онакав исти као и положај слушалаца у једноме суду, кад се ови упореде са дванајест људи који седе на столицама, поротника. То нису њижови гласови од којих се одлука очекује; то није њихово мнење на које се утицати жели; позиви се управљају, разлози се упућују на друге, а не на њих; ништа не зависи од одлуке коју би они изрекли, а нема никакве нужде, и врло мало је повода за њих, да икакву одлуку изрекну. Когод, под једном иначе популарном владом, нема права гласа, па ни изгледа да ће то право добити, биће или вечити незадовољник, или ће се осећати као онај кога се општи послови друштва не тичу, за кога те послове други извршују, који „са законима никаква друга посла нема, него само да им се покорава“, а са јавним интересима и пословима ништа друго, него само да их гледа. Што ће ону томе положају за те интересе и послове да зга и мари, може се у неколико мерити оним, што једна жена средње способности и средњег реда зна и мари 0 политици, кад се упореди са њеним мужем, или њеном браћом. г

- Независно од тих разлога, јесте лична неправда, да се ма коме, осим по потреби да се спрече каква велика зла, одузме обично право гласа, у решавању питања која се њега онако исто тичу као и других људи. Кад сеон нагони да плаћа, кад се може натерати да се бори, кад се од њега иште да безусловно слуша, он треба, да будезаконито овлашћен да тражи разјашнења и разлога, свему томе; треба да се за то и од њега сапизвољења, иште, и да се његово мнење по својој правој вредности цени, премда не више него колико вреди. Не треба да буде