O predstavničkoj vladi

151

Ја хитам да кажем, да мислим да се никако не може допустити, осим по невољи и за време, да се претежност утицаја даје са погледом на сопственичку имаовину. Ја неодричем, да и сопственичка имаовина као неко сведочанство послужити може; васпитање у највише земаља, ма да не стоји у правом размеру са богатством, јесте одсечно веће на богаташкој страни друштва, него на сиромашкој. Али та основа за оцену јесте тако несавршена; случај много више него заслуга иде људима на, руку, да се подигну у свету, а могућно није за свакога, да се, прибавом које мере васпитања, оситура да ћеи у положају, а у одговарајућој мери, уздићи се, итако није могућно да је таква основа за бирачко шраво вазда била, п да остаје веома мрска. Да множина гласова зависи од новчаног стања, то би не само по себи било за одбадивање, него би било и сигуран начин да се побије вера у само начело, и да се његово трајно одржање не могућним учини. Демократија, бар ове земље, сад није саревњива на личну претежност, али она је природно и најправедније саревњива на ону претежност, која се оснива, на самим новчаним одношајима. Једино што може дати разлога, да семнењу једнога човека призна више вредности, него мнењу другога човека, јесте лична духовна, претежност; али треба сретства за приближну оцену те претежности. Кад би било нечега налик на право народно васпитање, или поузданог система општег испита, васпитање би се могло непосредно испитивати. У недостатку тога природа посла којим се ко бави, може по служити као нека основа за оцену. Онај који даје рада, јесте у средњу руку просвећенији, него један радник; јер он мора да ради и својом главом, а не само својим рукама. Онај који управља радњом, јесте уопште просвећенији, него један прости радник; а онај који ради послове за које се иште стручне спремности и вештине, способнији је него онај, који ради послове за које се не тражи стручне спремности и вештине. Један банкер, тр-