O predstavničkoj vladi

156

којим од кандидата тих места, он нпкако не би био представљен.

Колико важности приписујем ја ослобођењу оних који већ имају право гласа, али чији гласови пролазе залудно, јер су увек у мањини, толико очевујем од природног утицаја истине и разума, ако има само сигурности да ће се њихови разлози чути, и да ће се они као што треба бранити, тако да ја неби очајавао нио успеху једнаког и општег права гласа, вад би се ово остварило саразмерним заступањем свију мањина, по начелу г. Хера. Али баш да би и најбоље наде, које се у томе погледу могу имати, сама, извесност биле, ја би опет био за начело по коме се право. на више гласова имати може, Ја не предлажем то право као нешто што по себи неби требало желити, и што се, као исеључење неког дела арушта од права гласа, за време може трпити, будући је оно нужно да бп се већа зла спречила. Ја негледам на једнако право гласа као на нешто што бл по себи добро било, предпостављајући да се ту од неприлика сачувати може. Ја гледам на то као на вешто што је само релативно добро, што се пре допустити може, него нејеАнакост повластпце, која се оснива на узгредним или случајним околностима, но која је у начелу нешрава, почем признаје неправо мерило, и почем рђаво утиче на дух бирача. Није од користи, него је од штете, да устав земље изриче, да незнање има права на онолико псто политичне власти, на колико и знање. Народне установе треба да све ствари што их се тичу, износе пред дух грађанина у светлости, у којој је за њега добро да их гледа; а као што је за њега добро, да мисли да свако пма права на неки утицај, а ко је бољи п мудрији, да има права на већи утицај него други, тако је важно, да то уверење п држава псповеда, и да се оно у народним установама утелови. Такве ствари сачињавају ду: установа, у једној земљи, а то је онај део њиховога утицаја, на који најмање пазе обични, а особито ингдески, мислиоци;