O predstavničkoj vladi

155

задржавајући, поред тога као прости грађани своје право гласа у местима у којима живе.

Докле се не изнађе, и докле опште мнење не буде вољно да прими неки начин за давање више гласова, којим би се васпитању као таквоме осигурао онај ступањ претежнога утицаја, који му припада, и којим би се држала равнотежа бројној снази сталења најмање васпитанога, дотле се не могу постићи користи потпуног општег гласања, а да оне не донесу са собом и штету, која, као што се мени чини, претеже над њима. Заиста је могућно (и то је може бпти један од прелаза, преко којих имамо да прелазимо у нашем папредовању ка представничком систему који ће збиља добар бити), да се пречаге које ограничавају гласање, сасвим уклоне у неким посебним окрузима бирачким, те да ту представнике поглавито ручни радници изберу; а на другим местима, да се одрже услови за бираче који већ постоје, или да се свакој промени која ба се у тим условима учинила, придружи онакво распоређење бирачких округа, какво неће дати радничкоме сталежу, да постане претежан у парлименту. Таквим поравнањем, неправилности у представништву не само да би се одржале, него би се и умножиле; то међутим није никаква одсудна противност; јер ако земља, не избере за праве цели пут правилног система, који правце њима води, она се мора задовољити неправилним сретством, као ипак бољим, него што је један систем који је истина слободан од неправилпости, али који се правилно примењује за рђаве цели, или у коме су изостављене неке цели које су онако исто нужне као и друге. Много је важније пребацивање, да се то наређење неда сложити са узајмним саопштавањем бирачких скупова разних места, које г. Херов план иште; да би по њему сваки бирач остао затворен у онај бирачки округ, или у оне бирачке округе, у којима би његово име у књигу бирача, уписано било, и ако не би хтео да буде представљен