O predstavničkoj vladi

Шрва сметња, одвратност народа од извесног облика владе, не треба да се много разјашњује, јер она се никад у теорији није могла заборавити, Случај тај непрестано се обнавља. Само страна сила могла би једно племе северо-американских Индијана довести до тога, да се оно потчини ограничењима једне правилне и цивилизоване владе. Исто то могло се рећи, премда нешто мање абсолутно, и о варварима који су римску царевину поплавили. Требало је да столећа протеку, и да се сасвим промену одношаји, па да се они привикну на правилну послушност п спрам њихових сопствених вођа, кад не служаху активно под барјаком ових. Има народа, који неће да се сами потчине никојој другој влади, него само влади извесних Фамилија, које су од-памти-века имале повластицу да пм поглаваре дају. Неки народи само су се страним освојењем могли натерати, да се приклоне једној монархији; други опет тако исто су лротивни _ республици. Сметња та повећава се често, у извесним временима, до саме непрактичности.

А има случаја у којима неки народ није противан некоме облику владе, па може још и да га жели, али није рад, или није способан, да испуни услове тога, 06лика. Он може бити неспособан, да испуни оне од тих услова, који су нужни да би се влада и само по имену одржала. Тако један народ може волети слободну владу; али ако он, из лењости, или немарљивости, или подлости, или немања општега духа, није дорастао за усиљавања која су нужна за одржање те владе; ако неће да се бори за њу кадгод она непосредно нападнута буде; ако се даје обманути мајсторијама, које се употребљују да би му се она на превару одузела; ако се магновеном клонулошћу, или преким страхом, или распаљеним одушевљењем за какву личност, може навести да, своју слободу баци под ноге ма коме великом човеку, или да овоме повери власт која му даје могућности да обори установе слободе: у свима тима случајима народ тај је-