O predstavničkoj vladi

158

која развија најбоља и највиша својства, јесте положај оних, који су толико јаки, да могу учинити да разум овлада, али нису толико јаки да противу разума овладају. То је положај у који, по начелима која смо ми изложили, богат и сирома, онај који је много васпитан, и онај који је мало васпитан, и сви други сталежи и називи којима је друштво у себи самоме подељено, треба у колико је само могућно да се поставе. А кад би се то начело сјединило са оним, по коме претежним духовним својствима, треба. да се допусти претежан утицај, и које је иначе праведно: дошао би политични устав до онога ралативнота, савршенства, које се једино даје сложити са многостручном природом људских послова.

У предидућем разлагењу за опште, али поступно гласање, ја нисам узео у рачун разлику послова. Ја сматрам да је та разлика без сваког значења у погледу на политична права, онако као и разлика у стасј, плиу боји косе. За сва људска створења једнако је важно, да влада буде добра; благостање свију њих једнако зависи од ове, п њима свима једнако је нужно, да имају гласа, у влади, да би осигурали свој део користи који од ње имати могу. Ако би се пкаква разлика правила, жењскињу би још нужније било имати гласа, него мушкињу, јер као што су Физично слабпје, жене су више упућене на заштиту закона и друштва. Одавно су пале оне предпоставке, из којих се изводило да жене не треба да имају гласа. Нико данас не тврди, да жене треба да буду у личној потчињености; да оне не треба да пмају никакве мисли, жеље, или никаква самостална рада, него да треба, да буду домаћице, издирачице мужева, очева, или браће. Дозвољено је онима које нису удате, а за мало стоји још да буде дозвољено п онима које су удате, да имају сопствености, и новчаних и пословних интереса, онако исто као и мушкиње. Сматра се као упутно п добро, да жене мисле, пишу, и да буду учитељке. Чим се такво што допустило, нема никаква начела, по коме би се жен-