O predstavničkoj vladi

159

скиње као неспособно за политична права сматрати могло. Цео начин мишљења данашњег света, изражава се са растућом енергијом, противу захтевања друштва да решава за појединце: за шта они јесу, а за шта нису способни, и шта да им се допусти, а шта да им се не допусти покушати. Ако су начела данашње политике и политичне економије и за шта, добра, она су добра за доказ, да о тим питањима само појединци као што треба судити могу, и даће се поред потпуне слободе избора гдетод има праве разлике у способности, огромна већина одати увек на оно за шта су њени чланови у средњу руку најспособнији, а само изузетне природе узеће изузетан пут. Или је цела тежња данашњег друштвеног напредовања рђава, или се она мора извести до потпуног увинућа свију искључења и правних неједнакости, које једноме човеку ма који поштен посао недоступним чине.

Али, није нужно тако далеко ићи, да би се доказвало да жене треба да имају право гласа. Кад би било право, као што је неправо, да оне буду неки потчињен сталеж, сведен на домаће послове, пи потчињен домаћој власти, њима не би мање требала она заштита, коју даје право гласа; а та заштита требала би им, да би се осигурале противу злоупотреба власти којој би потчињене биле. Мушкињу, као и женскињу, не требају политична права, да би могли владати, него да се над њима не би зло владало. Већина мушких јесу, и биће за целог живота свога, само радници у пољу, пли у Фабрпикама; али то не чини да је право гласа мање пожелано за њих, нити да је мање неодољпво њихово захтевање, да им се то право призна, ако само они не покавују да су готови рђаву употребу од њега учинити. Никоме не пада на ум да тврди, да би жене чиниле рђаву употребу од права гласа. Најгоре што се ту наводи јесте: да оне неби самостално гласале, него по упутству својих мушких сродника. Ако би то било тако, па нека