O predstavničkoj vladi

160

буде. Ако би оне мислиле самостално, много би добивено било; ако ли не би мислиле самостално, никакве штете неби се имало. Блатосов је за људе, да им се расвину окови, па башако они и не желе да се слободно врећу. Морални положај жена знатно би се већ поправио, кад их закон неби дуже проглашавао за неспособне да имају свога мнења, и за неовлашћене да се слободно определе; у погледу најважнијих послова човештва. Било би неке користи за њих лично, да могу одредити нешто што њихови мушки сродници не могу од њих искати, али желе да то добију. А не бп било од мање важности и кад би човек морао са својом женом о општој ствари већати, и кад гласање не би било његов исеључви посао, него заједнички. Обично се не размишља колико треба, вако би се знатно подигло достојанство и вредност жене у очима простог човека, кад би она могла да независно од човека ради шта у спољашњем свету, и како би то учинило да она постане предмет поштовања, које се никојим личним својствима никад не би далостећи код људи за она створења, чији друштвени живот они сасвим у својој власти имати могу. Па и само гласање боље би се дотерало. Човек би често морао да за своје мнење тражи поштене разлоге, којима би један пекрен и непристрастан карактер могао склонити, да с њим под једним пстим барјаком служи. Женин утицај чинио би често, да он остане веран своме сопственоме искреноме мнењу. Истина утицај тај често би се употребио не за какво јавно начело, него за лични интерес, или за светску сујету Фамилије. Али, гдегод би женин утицај такву тежњу имао, он се ту већ и сад, у том рђавом правцу у пуној мери развија, и то тим сигурније, што под данашним законима и обичајима жена уопште стоји далеко од политике, у свакоме смислу у коме ова какво начело предпоставља, и то тако далеко, да се у ње не може развити чуство части у томе погледу; а највише људи имају онако мало симпатије у погледу части других, кад они пи своју