O predstavničkoj vladi

ГЛАВА 1Х

Треба-ли да буде двојаког избора 2

У неким представничким уставима усвојен је план:

да се чланови представничког тела бирају двојаким поступком, Т. ј. да први бирачи, или прабирачи, изберу само друге бираче, па онда да ови изберу чланове парлимента. Тај изуметак требао је, по свој прилици, с по-

четка да послужи као нека лака пречага пуној навали.

народног осећања. Она је давала многима право гласа, а са овим н потпуну највишу власт, али их је нагонила да извршују ту власт само преко саразмерне неколицине, за које се предпостављало да ће мање него демос бити покретани струјама народне страсти. А као што они бирачи, који имају да бирају чланове парлимента, јесу већ и самп неко изабрано тело, те се може очекивати да увиђаношћу и карактером стоје над обичном висином оних, који су их изабрали, мислило се, да ће избор који они учине, бити брижљивији и свеснији, и да ће га они у сваком случају чинити са већим чуством одговорности, него што би гомила сама избор чинила, кад би она непосредно чланове парлимента бирала. Тај план, по коме се пародно гласање тако рећи очишћава кроз неко посредујуће тело, даје се на први поглед бранити, јер се може рећи са великом привидношћу разлога, да се мање увиђавности и обравованости иште, да би се пресудтло: коме се између наших суседа најсигурније поверити може, да бира једног члана парлимента, него ко је најспособнији да члан парлимента буде,

пе

=