O predstavničkoj vladi

164

Али, пре свега, ако се може мислити да би се таквим посредним наређењем унеколико смањиле оне опасности, које су народној влади својствене, може се мислити да би се смањиле и користи што се од ове очекују; и ово последње је много извесније, него оно прво. Да би систем могао радити као што се жели, он се мора извршивати у ономе духу, у коме је и смишљен; прабирачи морају употребити своје право гласа онако, као што се у теорији предпоставило, т,ј. сваки од њих не мора питати себе, ко би требало ла буде члан парлимента , него само коме би он најрадије поверио да место њега то реши, или да за њега члана парлимента избере. Јасно је, да користи за које се предпоставља да, се имају од посредног бирања, и да су веће него оне које се од непосредног бирања имају, ишту такво расположење духа у прабирача; а оне се могу постићи ако прабирачи сасвим озбиљно узму доктрину, по којој је њихов посао само да изберу бираче, а не саме чланове парлимента. Мора се предпоставити, да прабирачи неће забављати своје мисли полнтичним мнењима и мерилима, или политичним људима, него ће се руководити личним поштовањем које имају спрам неких приватних личности, којима ће дати опште овлашћење да као њихови пуномоћници зи њих раде. Сад ако прабирачи усвоје такав појам о свом положају, онда се обара једна од главних користи ради којих се њима право гласа даје; политични посао за који су они позвани, не може тада да развије у њих јавни дух и политичну увиђавност не може да учини да јавни послови постану предмет који ће забављати њихова осећања, нити може да њихове духовне сопособности извеџба. Шта више, та предпоставка обухвата услове који се не даду у сагласност довести; јер ако онај који гласа, не узима никаква учешћа у последњем резултату, како или зашто би се могло очекивати од њега, да узме учешћа у поступку који томе резултату води; елити да има какву особиту