O predstavničkoj vladi

Луна Ћеловић БИЕПОНИР АТАЛ

Гика Сегоме | 169 ВЕОДСКАО чити од избора, јер тада би се бирали само они, чија се осећања у општој политици слажу са осећањима гласача који их бирају. Већ сами политични утицај ош= штивских одборника завео је општинске (варошке) изборе далеко на страну од њихове опредељене цељи, правећи од њих питање партајске политике. Кад би књиговођи, или надзорнику куће једног човека, падало у дужност још и да бира лекара овоме, тај избор по свој прилици не би испао бољи, него кад би тај човек сам себи лекара бирао; а међутим он би у бирању свога вњиговође иди надзорника куће, био ограничен на оне, којима би он без велике онасности за своје здравље, могао поверити да му лекара изберу.

Изгледа, дакле, да се свака корист, која се уопште даје постићи посредним избором, може постићи и непосредним избором; да оне користи које се не би постигле непосредним избором, не би се постигле ни посредним избором; а међутим има знатних штета, које посредни избор собом доноси. Већ пребацивање да, је то нов и сувишан точак у машинерији, није од малог значења. Да посредно бирање много мање може да припомогне развитку јавног духа и политичне свести, него непосредно бирање, то је већ разложено; а ако би оно збиља каква утицаја имало, т.ј. ако би прабирачи збиља. бирачима које они изберу, ма у којој мери оставили, да место њих бирају њихове парлиментске представнике, гласачима се не би дало да сматрају себе као истоветне са члановима парлимента, а чланови парлимента много би мање осећали да су одговорни онима који су их изабрали. Уз све то треба имати на уму јоши ово: да би број оних којима би бирање чланова парлимента поверено било , саразмерно незнатан био, тахо да би било отворено широко поље интригама и свакојакој покварености којој бирачи у своме положају само доступни бити могу. · Бирачки окрузи сви би се свели, у погледу прилике за подкупљивост, на положај данашњих малих варошипа,