O predstavničkoj vladi

168 Пе који се тако чине, показују се као веома успешни, и јесу очито најбољи од свију избора у республиканском савезу северне Америке, јер сенат се увек састоји из људи најодличнијих међу онима, који су се јавном животу довољно познатим учинили. Послетаквог примера не може се рећи, да посредно народно бирање никад од користи није. Под извесним условима, оно је управо најбољи систем који се усвојити може. Али ти услови једва се дају постићи у правтици другачије него у савезничкој влади, каква је влада республиканског савеза у северној Америци, где се бирање може поверити мештанским телима, чији се други послови шире на најважније интересе народа. Једина тела у некоме сличноме положају којих има, или којих може да буде, у овој земљи, јесу варошке општине, или друга тела која су уведена, или која се могу увести за сличне мештанске цели. Међутим, мало их је који би сматрали као неку промену на боље у нашем парлиментарном уређењу, ако би посланике за варош Лондон бирали кметови и општински савет, доЕле би посланике за бирачки округ мерилебонски, не само на делу, као што већ сад бива, него и на основу правог законског наређења, бирале скупштине парохија. Баш кад би се та тела сматрала као чисто мештанска, па би им се много мање шта пребацити имало, него што им се пребацити има, опет она својства, која би их чинила способним за ограничене и особене дужности општинског или парохијског надзорништва не дају никаква јемства да би она особито способна била, да упореде и оцене способности кандидата за неко место у парлименту. Она по свој прилици не би ту дужност испунила боље, него што је сад испуњавају становници који непосредно гласају; докле, с друге стране, ако би се при избору парохијских скупштинара и општинских одборнпка пмало гледати и на њихову способност за бирање чланова парлимента, мпоги од оних који су најспособнији за ону ограниченију дужност, морали би се искљу-