O predstavničkoj vladi

ћања, у једног народа који је изишао из дивљачког живота, јесте обично последица пређашње рђаве владе, која. је људе научила, да сматрају закон као направљен за друго нешто, а не за њихово добро, п да на оне који чувају и извршују закон, гледе као на горе непријатеље; нето што су онп који закон отворено позређују. Али ма вако мало покуде да заслужују они, у којима су такви духовни обичаји корена ухватили, и ма да би се бољом владом ти обичаји најпосле надвладати могли, опет докле они трају, не може се са онако мало власти владати и управљати над једним народом, који такво расположење духа има, као што се може над народом чије су симпатије на страни закона, и који је готов да и сам припомаже одбрани закона. И опет представничке установе мало вреде, и могу да постану просто оруђе тираније пили интриге, ако бирачи уопште нису толико заузети за своју сопствену владу, да хоће да учествују у изборима, дајући своје гласове; или, ако и учествују у гласању, они не иду за општим добром, него продају своје тласове за новце, или гласају онако, како ће се допасти некоме од кога зависе, или чију наклоност они из приватних разлога задобити желе. Где се тако извршује народно гласање, ту оно, на место да даје сигурности противу рђаве владе, јесте само један точак више у машинерији ове.

Осим тих моралних сметња, могу често и механичке тегобе да неодољиво сметају облицима владе. У староме свету, ма да је могло бити, и ма да је често било велике личне независности, није могло бити ничега што би наличило на какву правилну народну владу, која би се ширила и преко граница једне просте варошке општине. А такве владе тамо није могло да буде, што ту није било физичних услова за образовање и ширење некога јавнога мнења; само међу онима који могаху да, се састану у једној пстој атори, ради већања о јавним стварима, беше могућно да се развију заједничке мисли. Уоп-