O predstavničkoj vladi

178

важан, као што је и овај њему; а занатлија коме посао добро иде, може да се осећа независан од сваког посебног муштерије. У свакоме бирању гласање све више изражава вољу самих гласача. Сад њихови духови, много више него њихови лични одношаји, треба да се ослободе. Они нису више пасивна оруђа туђе воље, нису голи органи за постављање власти у руке какве контролне олитархије. Бирачи сами постају данас олигархија. „Управо у коме се размеру глас бирача његовом сопственом вољом опредељује, а не вољом некога који би над њим господарио, у томе размеру и његов положај наличи на положај једнога члана парлимента, и јавност постаје све неодољивија. Докле и један део друштва, остаје непредстављен, опо што Чартисте' наводе противу свезе тајног гласања са ограниченим правом гласа, јесте неоспорно. Данашњи бирачи и гомила оних којима би се број повећао сваким предлогом о реформи, за који бп изгледа било, припадају средњем сталежу, и они имају онако исто, као и спахије, или велики фабриканти, свој сталежки интерес, који их разликује од радничког сталежа. Ако би се право гласа распрострло ва све изучене раднике, иови би још имали, или би могли имати, свој сталежки интерес различан од интереса неуких радника. Предпоставимо, да право гласа буде распрострто на све људе, — предпоставимо да оно што се пре лажно називало опште право гласа, и што се данас нескладно означује као мушко право гласа, да то постане закон, гла-

1 Име Чартиста (бћатн 5) носи у В, Британској једна политична странка, која предлаже знатне промене у представничкоме систему, као најпреча средства за поправку друштвеног стања. Погледи те странке развити су у једноме документу који св вове „Народна Повеља (Тће Реоре'з СОћалфет).“ Главне тачке те повеље јесу: да право гласа буде опште, да се гласа тајно, да се чланови парлимента бирају на годину дана; да се земља подели на једнаке бпрачке округе, да се право тласа, пе мери мером сопствепичке имаовипе, да се члановима парапмента пдаћа за њихову службу. Пр.